Glasnik i Razdvajanje: Nestabilnost zbilje

Upareni romani Darija Šareca koriste fantastične elemente — pre svega crne i bele zečeve kao arhetipske simbole — da bi razdrmali stvarnost i sugerisali da je njena stabilnost oduvek bila iluzija. Kritika hvali kratkorečeničan, filmičan stil zbog čitljivosti, ali zamera povremene holivudske klišee i previše eksplicitan dijalog. Na kraju zaključuje da knjige funkcionišu kao privlačni trileri, ali se povlače u sigurne žanrovske konvencije umesto da održe pravi književni prekid.

Ova kritika je prvobitno objavljena na Booksa. Pročitajte celu kritiku na Booksa